Photoshop umetnik

Novootkriveni talenat

Vukašinov četvrti i Đurđin drugi rođendan

Pesma Tati

Izvini bebo
Nisam hteo

Kapljice padaju
Pada i kiša

Prošlo je šesnaest godina

Tebi dolazi sneg

Pesnik - Vukašin

Dasa

Postao sam pravi dasa

Vičem, skačem, ignorišem,

i zezam za vreme hasa.

Pravim se grubijan

U stvari sam maza,

Roditelji teše se da

To je samo faza.

Nekad bučno reagujem

Na trostruki zaplet,

Jer sve češće sada čujem

"Sredina malo napred!"

Nije da mi smeta,

Samo hoću svoje,

Ne shvatite naopako -

Obožavam seke moje!

Tradicionalno šašavljenje u kupatilu

2010. Mama i Beba
2012. Mama i Vuka
2013. Mama i Vukasin

Harmonijak

Veiki detko

Nedavno mi je Mama rodila Bebu. Konačno neko i od mene mlađi! U početku sam bio u dilemi da li sam ja sad veliki ili mali (kad imate dve godine lako možete biti i jedno i drugo). Međutim, brzo sam uvideo da bebe ne jedu čokoladu, ne mogu da gledaju crtaće i ne voze trotinete, tako da je ta opcija odmah otpala. Proglasio sam samog sebe velikim! Ne koristim više flašice, i nošu sam počeo da prljam, spavam sam u velikom krevetu, a za neki mesec ću i u vrtić krenuti.
Sad malo Beba neka bude mala - ja odoh dalje!

Najnovije dete

http://pavlovicdjurdja.blogspot.com/

Čekamo Palčicu

Skoro dve

Uskoro ću napuniti dve godinice, a postaću i stariji brat. Neće više Vukašin biti dežurni krivac, stiže novi kolač u našu veselu kuću. Ove godine roditelji nisu krili poklon, unapred mi je najavljeno da ću dobiti sestru (sa sve mašnom). Baš su se isprsili.... Da je makar brat u pitanju, pa i da  se ne žalim, ovako ću biti opkoljen ženama. Moraću da smislim neku dobru strategiju za borbu, da se zna ko je jedino muško.

Nisam više beba, mnogo novih stvari sam naučio. Najbolje mi ide vožnja trotineta, prava sam atrakcija u parkiću. I u ostalim sportskim aktivnostima sam pravi majstor, problem je kad moram da mirujem. Samoinicijativno tražim nošu, iako je retko napunim. Brojim od jedan do pet i od šest do dvanaest. Učim da raspoznajem boje, najbolje mi ide plava. Oprezniji sam nego ikada - plašim se da ne padnem sa stolice, polako savladavam prepreke, izbegavam da se penjem uz stepenice, kukam da me nose... (preko godinu dana sam sve radio sam, moram sad malo da se mazim).

Razgovaram sve bolje, slažem rečenice od tri reči. Za neke stvari sam smislio nove nazive, pa ko razume - razume. Evo nekih mojih originalnih tvorevina:

• Eka - Višnja
• Vuka - Vukašin
• Cekamete - Čekajte me
• Tatabak - Sportakus
• Tadanata - Čizmica
• Dotogovo - Gotovo
• Baeg - Bager
• Mate - Majstor
• Kada - Čokolada
• Zabaka - Jabuka
• Pai seko - Upali svetlo
• Da mi meni - Daj mi
• Oćem odok - Hoću jogurt

Samostalno se uspavljujem tako što prvo izbacim sve iz kreveca, zatim skačem do besvesti, pa onda naručujem muzičke želje i na kraju - bap! Zaspao.

Kažu mi da sam nećejed, a to nije tačno. Slatkiše sasvim lepo ručkam, a bogme i mlečne proizvode svake vrste.

Najlepše se igram kockicama, mnogo volim da ih slažem i rasturam. Volim i lopte, automobile, majstore, ali rado i crtam, pišem i bojim sa Višnjom.

Omiljene pesme su mi "Matematika", "Ti i ja", "Uspavanka za Aćima", "Zum-zum", a umem i da recitujem "Sedi žaba sama" i "U šumici zeka" uz pomoć.

Obožavam "Tri praseta", posebno uživam da duvam kao vuk. Ta veština će mi lepo koristiti kad budem slavio rođendan. Oduvaću i Ekine svećice. Unapred se radujem!

Zvrki

Kažu da sam zvrk

i sladak k'o med,

počeo sam ja po kući

da zavodim red.

Roditelji slušaju

moje reči tri:

"Agn, mmn i dagn"

razumeju svi.

Kad prave se da spavaju

pa vrše mahinaciju,

ja trknem do kujne

po "šerpa orkestraciju".

Al' ne samo da zahtevam,

umem i da davam,

naučih od nedavno

da samostalno spavam.

Napunio sam celu jednu godinicu

Hodalica

Bez velikog napora

i značajnog truda

muvam se po stanu

i teturam kojekuda.

Znam da uzmem svašta

ponešto da dodam

a već ceo mesec

samouvereno hodam

Pelene ne štedim

iako su skupe

dobro amortizuju

kad padnem na dupe

Čuo sam da univerzum

ima strane mnoge

ali ja se samo motam

mami oko noge

Mrdanje

Odavno već pravim ćošak

Na novoj životnoj stranici:

„Kartu za stajanje, molim!“

Kažem na biletarnici.

Otkako sam shvatio

Da umem da ne ležim
U snu samo (nevoljno)
Vodoravnom težim




Umem i da skačem
Što me vrlo raduje.
Nekad mi i "zvek"
Sa uzrastom sleduje



Osmeh imam čest
Sa cela dva zuba
Pa kašice rado krckam
Halapljiv nisam – ne štuckam

Prolećna

Značajnu težinu

Sa godine trećinu

Dostigoh bez muke,

Ide mi od ruke.

Proleću se radujem

I rado mu srljam,

Ih, kad' bi mi dozvolili

Da se malo prljam.


Sad sve gledam jasno
I izražavam se glasno
Ruku glođem slasno
I večeram kasno


Imam puno društva,
Niko nije uštva
Sve korektna
bića
Uglavnom iz parkića


Da ne ispadnem
jadnik
Posećujem
 i "rasadnik",
Shvatiće i bez
mašte
A-priori tu se raste.

Dubićak

Tražim širu sliku

u svom svežem liku

polako se definišem

na sve živo kidišem.

Treba svašta videti

i štogod mu reći

ko razume shvatiće

moj jezik bebeći.

Oči plave imam

za to nisam kriv

Darvin je pogrešio

pa ne osta živ.

Taktika

Otvorio otac
inspiracije česmu
Da istoči i meni
jednu i po pesmu.


U kući sam postao
atrakcija prava
Svi se čude:
jede, i redovno spava.


To je samo maska,
za dobar prvi utisak
Kasnije ću ja lagano
Da im dižem pritisak


A za sada kažu
dobar sam ko lebac
uživam u slavi
što sam super bebac.

Važna vest

Objavljujemo iz sveg glasa
na svet je stig'o novi dasa.


Rodila ga mama Ana
u frtalj sata novog dana.


Dobrog zdravlja, prvi sin,
zvaćemo ga Vukašin.

Čekamo Vukašina!